Prekomerna i nekontrolisana upotreba lekova van propisane terapije, poznata i kao samomedikacija ili zloupotreba lekova, može imati ozbiljne posledice po zdravlje pojedinca. Ovo su neki od ključnih problema povezanih sa ovom praksom:
- Nebalansirana terapija: Samostalno biranje lekova može dovesti do neefikasne terapije ili čak do konflikta između različitih lekova. To može uzrokovati neadekvatno lečenje ili pogoršanje zdravstvenog stanja.
- Neželjeni efekti: Bez stručnog nadzora, osoba može biti izložena riziku od neželjenih efekata, interakciji lekova ili alergijskih reakcija. Ovi efekti mogu biti ozbiljni i zahtevati hitnu medicinsku pažnju.
- Razvoj zavisnosti: Neki lekovi mogu izazvati zavisnost, posebno oni koji deluju na centralni nervni sistem. Upotreba ovih supstanci bez lekarske kontrole, može dovesti do problema sa zavisnošću.
- Maskiranje ozbiljnih problema: Korišćenje lekova kako bi se ublažili simptomi bez odgovarajuće medicinske dijagnoze može dovesti do propuštanja ozbiljnih bolesti koje zahtevaju poseban tretman.
- Otpornost na lekove: Nepropisna upotreba antibiotika i drugih lekova može dovesti do razvoja otpornosti bakterija, što otežava lečenje infekcija u budućnosti.
- Oštećenje organa: Neki lekovi imaju potencijal da izazovu oštećenje jetre, bubrega ili drugih organa. Bez medicinskog nadzora, rizik od ovih oštećenja može biti povećan.
- Psihološki efekti: Samomedikacija može biti povezana sa psihološkim problemima, poput anksioznosti i depresije, koji zahtevaju stručno lečenje.
Da bi se izbegle ove potencijalno ozbiljne posledice, važno je da se upotreba lekova vrši pod nadzorom stručnjaka. Samolečenje ne sme zameniti konsultaciju sa lekarom koji može postaviti tačnu dijagnozu i preporučiti odgovarajući tretman.
